Razvojna banka Vojvodine proglasila je gotovo sve zaposlene u toj banci tehnološkim viškom i pred sam odlazak banke u stečaj podelila im otpremnine vredne nekoliko stotina miliona dinara. Potezu banke prethodila je puna saglasnost Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, tačnije Ministarstva finansija Srbije. Samo nekoliko meseci kasnije, 204 od ukupno 502 radnika RBV koji su dobili otpremnine ponovo je zaposleno u Razvojnoj banci u stečaju!
Razvojna banka Vojvodine formalno je 12. decembra 2012. godine uputila vladama zahtev za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka rešavanja viška zaposlenih. Vlada Vojvodine dala je saglasnost da RBV pripremi predlog programa rešavanja viška zaposlenih koje neće preuzeti Razvojni fond Vojvodine i banka preuzimalac (Poštanska štedionica), te da ovim programom planira isplatu otpremnina u skladu sa zakonom.
Ministarstvo finansija i privrede obavestilo je Razvojnu banku Vojvodine da se ne protivi da se za zaposlene koji budu utvrđeni kao višak sprovede socijalni program. Upravni odbor Razvojne banke Vojvodine 27. decembra 2012. godine usvojio je Predlog programa rešavanja viška zaposlenih.
Svi zaposleni u nekadašnjoj Razvojnoj banci Vojvodine, kojima je radni odnos bio zasnovan na neodređeno vreme, a prestao zbog prestanka potrebe za njihovim radom, dobili su otpremnine pred odlazak banke u stečaj, dok 26 zaposlenih koji su prešli u Razvojni fond Vojvodine nisu dobili otpremnine. Na ime otpremnina i poreza Razvojna banka isplatila je ukupan bruto iznos od 341.488.861 dinara za 502 zaposlene osobe.
Radnici su otpremnine dobili u iznosu zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih deset godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu. To znači da, ako je neko imao 20 godina radnog staža i platu od 90.000 dinara, dobio je otpremninu od oko 660.000 dinara. Ukoliko je za zaposlene ovakav model bio nepovoljan mogli su se opredeliti i za otpremnine u visini od 300 evra za svaku navršenu godinu u radnom odnosu.
Svemu je prethodila protestna šetnja članova Sindikalne organizacije Razvojne banke 20. decembra 2012. godine, koji su zbog neizbežne sudbine banke zahtevali da se u njoj sprovede socijalni program. Istog dana, odmah nakon protestne šetnje, postignut je načelan dogovor sa pokrajinskim sekretarom za finansije Zoranom Radomanom da nijedan zaposleni u RBV neće otići iz banke bez socijalnog programa.
Sindikalna organizacija RBV saopštila je kasnije da je uspela da obezbedi da poslodavac isplati zaposlenima otpremninu u iznosu od najmanje 300 evra po godini staža, zaradu, naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor za 2012. i 2013. godinu, regres i jubilarne nagrade. Sindikat je saopštio i da je opcija od 300 evra po godini staža za većinu zaposlenih bila najpovoljnija.
„Sindikalna organizacija RBV i Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije su na ovaj način pokazali da su ispunili svoju misiju i zadatak, a to je da za zaposlene obezbede isplatu povoljnije otpremnine od zakonom predviđene i sva druga primanja koja su im pripadala do dana prestanka radnog odnosa“, saopštili su sindikati.
Kao što je poznato, Vlada Srbije je 5. aprila 2013. donela odluku da Razvojna banka i Poštanska štedionica zaključe ugovor o preuzimanju dela imovine i dela obaveza. Dan kasnije Narodna banka Srbije oduzela je banci dozvolu za rad, a Poštanska štedionica preuzela je deo imovine i obaveza RBV i postala banka preuzimalac. To znači i da je oko 70.000 klijenata promenilo banku. Nakon prenošenja imovine i obaveza na novoformirani Razvojni fond Vojvodine i Poštansku štedionicu, Privredni sud u Novom Sadu je 8. aprila 2013. doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad RBV.
Prema podacimaAgencije za osiguranje depozita, koja prati poslovanje banaka u kojima Republika Srbija ima akcije, nakon otvaranja stečajnog postupka nad RBV angažovane su 204 osobe, za koje su bili zaključeni ugovori o radu, dok je sa 12 osoba bio zaključen ugovor o delu. „Reč je radnom angažovanju na određeno vreme, dok traje potreba usled uvećanog obima posla. Broj angažovanih lica postepeno se smanjivao, a 24. decembra 2014. godine u RBV u stečaju bilo je radno angažovano ukupno 59 lica“, navodi se u saopštenju Agencije, koja je i stečajni upravnik u banci.
U pres službi Ministarstva finansija, koje je ispred Vlade Srbije pristalo da se svim zaposlenima u Razvojnoj banci isplate otpremnine, nisu želeli za VOICE da govore o događanjima u banci pre uvođenja stečajnog postupka. Uz priloženi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koji je VOICE dobio od Ministarstva u PDF formatu, u Ministarstvu su naveli da on predviđa da Agencija prati poslovanje banaka u kojima Republika ima akcije.
Posebno je citiran Član 7 zakona u kom stoji da „Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa, a obavlja i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom i drugim propisima“.
„Ovaj član Zakona je i dalje važeći, a važio je i u vreme dešavanja sa Razvojnom bankom Vojvodine. Ovaj član Zakona predviđa praćenje rada banaka i tokom njihovog redovnog poslovanja“, napisali su u pres službi Ministarstva finansija, bez pružanja ijednog odgovora na pitanje koje im je VOICE postavio.
Program koji su odobrili svi
Jedno je sigurno, Program rešavanja viška zaposlenih doneo je Upravni odbor RBV, kada su se stvorili svi neophodni uslovi za to. „Donošenju Programa prethodilo je pribavljanje mišljenja i predloga mera za zapošljavanje viška zaposlenih od Nacionalne službe za zapošljavanje, mišljenja Sindikalne organizacije samostalnog sindikata banke, saglasnost Pokrajinske vlade na Program rešavanja viška zaposlenih i obaveštenje Ministarstva finansija i privrede od 14. februara 2013. o neprotivljenju sprovođenju socijalnog programa, s napomenom da je potrebno da sredstva za sprovođenje socijalnog programa obezbedi Banka“, naveli su za VOICE u Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
Ista pitanja upućena su i Pokrajinskom sekretarijatu za finansije, gde su rekli da ne mogu da odgovore na sva, ali na većinu jesu. Pa su tako povodom podele otpremnina zaposlenima u Sekretarijatu naveli ukupan iznos u milionima dinara, uz napomenu da su zaposlenima „za koje Poštanska štedionica i Razvojni fond Vojvodine nisu pokazali interesovanje za preuzimanje neposredno pre oduzimanja dozvole za rad isplaćene otpremnine kao tehonološkom višku u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih“.
Na pitanje da li je tačno i da se oko 200 njih ubrzo vratilo na posao, u Sekretarijatu nam je rečeno da je „odmah po oduzimanju dozvole za rad, nad RBV pokrenut stečajni postupak, a za stečajnog upravnika je postavljena Agencija za osiguranje depozita, pa su sva dalja postupanja u vezi sa radom RBV u stečaju u nadležnosti Agencije“.
„U članu 77. tog zakona utvrđeno je da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz zatečenih ugovora o radu, ali da o tome odlučuje stečajni upravnik koji može pored zaposlenih kojima nije dat otkaz da angažuje i potreban broj drugih lica. Dakle, u vezi sa ’vraćanjem’ zaposlenih na rad u RBV u stečaju obratite se stečajnom upravniku Agenciji za osiguranje depozita“, naveli su u Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
S obzirom na to da se o svemu pita i Narodna banka Srbije, koja je vršila nadzor nad radom Razvojne banke pre nego je utvrđeno da mora da ide u stečaj, odgovore na pitanja smo pokušali da nađemo i na toj adresi. Međutim, u državnoj instituciji, koja je pre nešto više od mesec dana komentarisala polemiku na stranicama VOICE o tome da li je bilo neophodno uvesti stečaj u RBV, nisu se našli pozvanim da razgovaraju o podeli oko tri miliona evra poreskih obveznika za namirenje socijalnih potreba radnika Razvojne banke.
U odgovoru koji je potpisala savetnica za medije Narodne banke Sanja Bašićnavedeno je da je NBS, između ostalog, nadležna za izdavanje dozvole za rad bankama, kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke i oduzimanje dozvole za rad banci.
„Rešenjem od 6. aprila 2013. NBS je oduzela dozvolu za rad Razvojnoj banci Vojvodine, akcionarskom društvu, Novi Sad, Stražilovska 2, i istim rešenjem imenovala Agenciju za osiguranje depozita za administratora. Danom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole prestale su sve nadležnosti NBS u odnosu na ovu Banku. Agencija za osiguranje depozita nadležna je za dalje postupanje nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, i u skladu sa tim ovlašćena je za davanje informacija na postavljenja pitanja“, u potpisu Sanja Bašić.
Darko Šper (VOICE)
